ВУЗ: Не указан
Категория: Не указан
Дисциплина: Не указана
Добавлен: 29.10.2023
Просмотров: 41
Скачиваний: 2
ВНИМАНИЕ! Если данный файл нарушает Ваши авторские права, то обязательно сообщите нам.
УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ
ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ
СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ
МОРФОЛОШКА АНАЛИЗА ПОВЕЉЕ
ИСТОРИЈА СРПСКОГ ЈЕЗИКА 2
Професор: Биљана Бабић Студент: Љубица Јаслар
Асистент: Вера Чолаковић
Бања Лука, мај 2021. године
САДРЖАЈ
УВОД
СВЕТИ САВА
ГЛАВНИ ДИО – МОРФОЛОШКА АНАЛИЗА
ПРОМЈЕНЉИВЕ РИЈЕЧИ
ИМЕНИЦЕ
ЗАМЈЕНИЦЕ
ПРИДЈЕВИ
БРОЈЕВИ
ГЛАГОЛИ
НЕПРОМЈЕНЉИВЕ РИЈЕЧИ
ВЕЗНИЦИ
ПРИЈЕДЛОЗИ
РЈЕЧИЦЕ
ПРИЛОЗИ
ЗАКЉУЧАК
ЛИТЕРАТУРА
ПРИЛОЗИ
УВОД
У овом семинарском раду морфолошки је обарађена повеља XXII. (1233) 6741. Savа, Serbiae archiepiscoups, monasterium S. Nicolai (in Vranina) eximit a potestate episcopi Zetae.
Ова повеља је је збирка ћирилских рукописа, а настала је у 13. вијеку 1233. (6741) године. Повеља је, прије свега, правни акт. Она је писани доказ о правном чину између владара, великаша, црквених великодостојника или појединаца. Наука која проучава повеље је дипломатика.
Морфолошка анализа повеље садржи анализу промјенљивих ријечи (именице, замјенице, придјеви, бројеви) и непромјенљивих (прилози, приједлози, везници, рјечице). Анализирају се врсте ријечи, а затим одређују граматичке категорије (род, број, падеж, деклинациони тип и придјевски вид). Повеља је преузета из збирке ћирилских извора Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae, Bosniae, Ragusii, чији је аутор Франц Миклошић.
Свети Сава
Свети Сава је живио и стварао у вријеме формирања српске средњовјековне државе Немањића и цркве. Сава је рођен 1175. године, а умро је у Трнову 1235. године. Био је српски принц, монах, игуман манастира Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, и брат Вукана и Стефана Првовјенчаног. Као младић, добио је од оца на управу Захумље. Убрзо 1192. године Растко је побјегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона, гдје је добио име Сава. Касније је са својим оцем, који се замонашио и добио име Симеон подигао манастир Хиландар (1198—99), први и једини српски манастир на Светој гори.
У Србији је 1202. године дошло до рата за власт између синова жупана Стефана Немање. После измирења 1204. године велики жупан Стефан Првовенчани и кнез Вукан позвали су Саву да их потпуно измири и он се вратио у Србију почетком 1208. године. Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе верске и световне поуке. Године 1219. Сава I Српски је убедио Васељенског патријарха и никејског цара да одобре аутокефалност (самосталност) српске цркве са статусом архиепископије. Васељенски патријарх Манојло I Цариградски у Никеји је именовао Саву I за првог архиепископа Србије. Сава остао је архиепископ све до 1233. године, да би га тада заменио његов ученик Арсеније I Сремац.
Два пута је путовао у Палестину. На повратку са другог од тих ходочашћа у Свету земљу, смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову 14. јануара 1236. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Стефан Владислав I.
Сава је оставио више писаних дела. Зато је био један од значајнијих писаца и правника из средњег века код Срба. Његова најзначајнија писана дела су Житије Светог Симеона, Карејски типик, Хиландарски типик и Студенички типик, као и Законоправило.
Савин култ у народу био је јак. После једног устанка Срба против Османског царства, турски заповедник Синан-паша је наредио да се спале мошти Светог Саве на Врачару вероватно 1594. На месту где се мисли да је била дигнута ломача да уништи последње остатке Светог Саве сазидан је Храм Светог Саве, највећа православна богомоља код Срба.1
ГЛАВНИ ДИО – МОРФОЛОШКА АНАЛИЗА
У овом семинарском раду издвојене су и класификоване ријечи у сљедеће групе:
-ријечи са деклинацијом;
-ријечи са конјугацијом
-непромјенљиве ријечи.
У ријечи које се деклинирјау сврставају се:
-именице
-замјенице
-придјеви
-бројеви.
У ријечи које се конјугирају спадају глаголи.
Прилози, приједлози, везници и рјечице су такође фреквентни у проучаваној повељи, а ове врсте ријечи спадају у групу непромјенљивих.
Посебна категорија ријечи, у морфолошком смислу, су партиципи, сједињење глагола и номиналних ријечи. Граде се од глаголских основа, али добијају деклинационе наставке.
ПРОМЈЕНЉИВЕ РИЈЕЧИ
ИМЕНИЦЕ
SpasM– датив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
;loveki – номинатив, мушки род, множина, -ŏ- деклинација,
wtqcemq – инсрументал, мушки род, једнина, -iŏ- деклинација
nebesi – локатив, средњи род, једнина, -s- деклинација, утицај -iŏ- деклинације
slovesq – генитив, средњи род, множина, -s- деклинација
rody – локатив, мушки род, једина, -ŏ- деклинација
spasq – номинатив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација, номинатив је једнак акузативу у категирији за неживо
angeli – номинатив, мушки род, множина, -ŏ- деклинација
slave – генитив, женски род, једнина, -ā- деклинација, утицај -iā- деклинације
mM/q– номинатив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
ИlarJwnq– властита, номинатив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
EpiskMpq – номинатив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
slovesemq – инструментал, средњи род, једнина, -s- деклинација
spasa – генитив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација, понавља се у тексту три пута
trMdi – номинатив, мушки род, множина, - ŏ- деклинација, номинатив једнак је акузативу у категорији за неживо
svetitelqstve – локатив, средњи род, једина, -ŏ- деклинација
svetitelq – номинатив, мушки род, једнина, -iŏ- деклинација
zemli – генитив, женски род, једина, -iā- деклинација, утицај -ā- деклинације
ve{i....qstva – генитив, средњи род, једина, -ŏ- деклинација
Estqstvo – номинатив, средњи род, једнина, -ŏ- деклинација
wbi;ai – локатив, мушки род, једнина, -iŏ- деклинација
JepiskMpM – датив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
ИlarJwnM – властита, датив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
stade – локатив , средњи род, једнина, -ŏ- деклинација, првобитно је био наставак -y, није јесно зашто је сада у овој именици -e наставак
bogM – властита (у монотеистичким религијама), датив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација, понавња се у тексту два пута
krypwstq – номинатив, женски род, једнина, -ĭ- деклинација
vranina – властита, номинатив, женски род, једнина, -ā- деклинација, понавља се у тексту два пута
/ili{e – акузатив, средњи род, једнина, -iŏ- деклинација
gospodevi – посесивни датив, мушки род, једнина, -ĭ- деклинација, утицај -ū- деклинације
crqkqvq – акузатив, женски род, једнина, -ū- деклинација
wtqca – генитив, мушки род, једнина, -iŏ- деклинација
;}dotvorqca – генитив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација, генитив је једнак акузативу у категорији за живо
nikoli – генитив, граматички женски, а природно мушки род, једнина, -ā- деклинација
crqnwrizqcq – генитив, мушки род, множина, -ŏ- деклинација
slavoslovenJe – номинатив, средњи род, једнина -iŏ- деклинација
hramq – номинатив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
wblasti – генитив, женски род, једнина, -ĭ- деклинација
JepiskMpq – номинатив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
sava – властита, граматички женски, а природно мушки род, једнина, ā деклинација, понавља се у тексту два пута
arqhJepiskMpq – номинатив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација, понавља се у тексту шест пута
zemle – генитив, женски род, једнина, -iā- деклинација, понавља се у тексту два пута
zapovedq – акузатив, женски род, једнина, -ĭ- деклинација
gospoda – генитив, мушки род, једнина, -ĭ- деклинација, утицај -ŏ- деклинације, понавља се у тексту два пута
boga – генитив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација, понавља се у тексту два пута
vqsedrq/itel]– генитив, мушки род, једнина, -iŏ- деклинација, понавља се у тексту два пута
smyrnJa – генитив, средњи род, једнина, -iŏ- деклинација
arqhJepiskMpi – номинатив, мушки род, множина, -ŏ- деклинација, понавља се у тексту три пута
mesto – номинатив, средњи род, једнина, -ŏ- деклинација, понавља се у тексту три пута
Mzrokomq – интрументал, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
metohJ} – акузатив, женски род, једнина, -iā- деклинација
rabote – генитив, женски род, једнина, -ā- деклинација, утицај -iā- деклинације, понавља се у тексту три пута
svobode – генитив, женски род, једина, -ā- деклинација, утицај -iā- деклинације
wdqgovoritelq – номинатив, мушки род, једнина, -iŏ- деклинација
wsvetitelq – номинатив, мушки род, једнина, -iŏ- деклинација
hrame – локатив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација, првобитно је био наставак -y, није јесно зашто је сада у овој именици -e наставак
mestw – номинатив, средњи род, једнина, -ŏ- деклинација
JepiskMpa - генитив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
hrama – генитив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
vekq – акузатив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
Iisou – властита, датив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
hrista – властита, генитив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
MvedenJe – номинатив, средњи род, једнина, -iŏ- деклинација
iepiskMpq – номинатив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
staryi[inM – акузатив, граматички женски, а природни мушки род,једнина, -ā- деклинација
/iti] – генитив, средњи род, једнина, -iŏ- деклинација
bratJa – номинатив, женски род, једнина, -iā- деклинација
meste – локатив, средњи род, једнина, -ŏ- деклинација, првобитно је био наставак -y, није јесно зашто је сада у овој именици -e наставак, понавља се у тексту шест пута
arhJepiskMpM – датив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
mite – локатив, средњи род, једнина, -ŏ- деклинација, првобитно је био наставак -y, није јесно зашто је сада у овој именици -e наставак
nagovorou – датив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
stary[ina – номинатив, граматички женски род, а природни мушки род, једнина, -ā- деклинација
crqkve – локатив, женски род, једнина, -ū- деклинација
pakosti – генитив, женски род, једнина, -ĭ- деклинација
mestM – датив, средњи род, једнина, -ŏ- деклинација, понавља се у тексту два пута
zledJ} – инструментал, женски род, једнина, -ĭ- деклинција
arhJepiskMpomq – инструментал, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
namestnikwmq – инструментал, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
wstrove – локатив, средњи род, једнина, -ŏ- деклинација, првобитно је био наставак -y, није јесно зашто је сада у овој именици -e наставак, понавља се у тексту два пута
hristJanwmq - инструментал, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација, понавља се у тексту два пута
pomenq – номинатив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
prypMtJe – номинатив, средњи род, једнина, -iŏ- деклинација
metohJe – генитив, женски род, једнина, -iā- деклинација
plavnici – властита, локатив, женски род, једнина, -iā- деклинација
mesta – генитив, средњи род, једнина, -ŏ- деклинација
Иwvanq – властита, номинатив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
plavnicM –властита, акузатив, женски род, једнина, -ā- деклинација, понавља се у тексту три пута,
brdo – номинатив, средњи род, једнина, -ŏ- деклинација
krqstq – номинатив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
lesqkovqcq – властита, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
potokq – номинатив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
gostila – властита, генитив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
;lovyke – акузатив, мушки род, множина, -ŏ- деклинација, утицај -iŏ- деклинације
wblastq – акузатив, женски род, једнина, -ĭ- деклинација
velqmo/a – номинатив, граматички женски род, а природни мушки род, једнина, -iā- деклинција
wtrokq – номинатив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
vinograda – генитив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
pMtq – акузатив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација
wbroka – генитив, мушки род, једнина, -ŏ-деклинација
vwiske – генитив, женски род, једнина, -ā- деклинација, утицај -iā- деклинције
vlastelq – генитив, мушки род, множина, -ŏ- деклинација
rabotnici – номинатив, мушки род, множина, -ŏ- деклинација
wtqcM – датив, мушки род, једнина, -iŏ- деклинација
nikole – датив, граматички женски, а природи мушки род, једнина, -ā- деклинација, утицај -iā- деклиације
hristol}bJe – номинатив, средњи род, једнина, -iŏ- деклинација
crqkvi – датив, женски род, једнина, -ū- деклинација, понавља се у тексту два пута
ceqkve- генитив, женски род, једнина, -ū- деклинација
utvrq/denJe – номинатив, средњи род, једнина, -iŏ- деклинација
sqhraEniE – номинатив, средњи род, једнина, -iŏ- деклинација
leto – акузатив, средњи род, једнина, -ŏ- деклинација
zPma – номинатив, женски род, једнина, -ā- деклинација