slava – номинатив, женски род, једнина, -ā- деклинација

veki – номинатив, средњи род, множине, -ŏ- деклинација

milost} – инструментал, женски род, једнина, -ĭ- деклинација

bogq – властита ( у монотеистичким религијама), номинатив, мушки род, једнина, -ŏ- деклинација

ЗАМЈЕНИЦЕ


na[emM – присвојна за 1. лице, датив, мушки род, једнина, мека промјена

me – лична за 1. лице, акузатив, једнина, енклтички облик, понавља се у тексту два пута

i/e – односна, номинатив, мушки род, једнина, понавља се у тексту три пута

azq – лична за 1. лице, номинатив, једнина, понавља се у тексту шест пута

moimq – присвојна, инструментал,мушки род, једнина, мека промјена, понавља се у тексту два пута

ktw - упитно-односна за живо, номинатив, једнина, данашњи облик КО настао је упрошћавањем сугласничке групе тешке за изговор, аналогијом на остале падеже као и због тога што је изворно на почетку замјенице било К

se – повратна, акузатив, настала од старијег облика sA, понавља се у тексту девет пута

mene – лична за 1. лице, генитив, једнина

moihq - присвојна, генитив, мушки род, множина, мека промјена

semq – показна, локатив, мушки род, једнина, тврда промјена, понавља се у тексту десет пута

Ego – анафорска у служби личне за 3. лице, посесивни генитив, мушки род, једнина, понавља се у тексту три пута

Sego - показна, генитив, мушки род, једнина, тврда промјена, понавља се у тексту пет пута

na[ego – присвојна, мушки род, генитив, мека промјена, понавља се у тексту три пута

svoEi – присвојно-повратна, локатив, женски род, једнина

svoEmq – присвојна, локатив, мушки род, једнина, понавља се у тексту два пута

mqno} – лична за 1. лице једнине, инструментал

vqsakoi – општа, датив, једнина, понавља се у тексту два пута

semou – показна, датив, мушки род, једнина, тврда промјена, понавља се у тексту два пута

mqne – лична за 1. лице једнине, датив, понавља се у тексту два пута

nimq – анафорска у служби личне за 3. лице, датив, мушки род, једнина, (n је од приједлога и припаја се замјеници)

nikwtorJE – одрична, генитив, женски род, једнина

moEgo – присвојна, генитив, мушки род, једнина, мека промјена

sJe – показна, номинатив, средњи род, једнина, понавља се у тексту три пута, тврда промјена

koimq – упитно-одноцна за живо, инструментал, једнина

} – анафорска у служби личне за 3. лице, акузатив, женски род, једнина

ine – присвојна, генитив, женски род, једнина, мека промјена, понавља се у тексту два пута

Imq – анафорска у служби личне за 3. лице, датив, мушки род, множина, понавља се у тексту два пута

---

koE – упитно-одосна у функцији везника, једнина, понавља се у тексту два пута

sJemq – показна, локатив, мушки род, једнина, тврда промјена

kto - упитно-односна за живо, номинатив, једнина, данашњи облик КО настао је упрошћавањем сугласничке групе тешке за изговор, аналогијом на остале падеже као и због тога што је изворно на почетку замјенице било К, понавља се у тексту три пута

ne;imq – неодређена за неживо, инструментал, једнина

ne;esa – неодређена за неживо, генитив, једнина

takovi – показна, номинатив, мушки род, множина

koga – упитно-односна за живо, акузатив, једнина

tq – покзна, номинатив, мушки род, једнина, тврда промјена

ga – лична за 3. лице, акузатив, мушки род, једнина, енклитички облик

ni;qto - одрична за неживо, номинатив, једнина

kwwmq - упитно-односна за живо, датив, једнина

mne – лична за 1. лице једнине, генитив, понавља се у тексту два пута

namq – лична за 1. лице једнине, датив

mou – лична за 3. лице једнине, датив, мушки род, енклитички облик, понавља се три пута

koi – упитно-односна, акузатив, једнина

tomq – показна, локатив, средњи рок, јенина, тврда промјена

mM – лична за 3. лице једнине, датив, мушки род, енклитички облик

nimi – анафорска у служби личне за 3. лице, инструментал, мушки род, множина, (n је од приједлога и припаја се замјеници), понавља се у тексту два пута

Eegovq – присвојна, посесивни генитив, мушки род, једнина

kqto – упитно-односна за живо, номинатив, једнина, данашњи облик КО настао је упрошћавањем сугласничке групе тешке за изговор, аналогијом на остале падеже као и због тога што је изворно на почетку замјенице било К

nikoE – одрична, генитив, женски род, једнина

va[e – присвојна, акузатив, средњи род, једнина, мека промјена

vi – лична за 2. лице множине, номинатив

vsakwmM – општа, датив, мушки род, једнина, понавља се утексту два пута

vsako – општа, акузатив, средњи род, једнина

vasq – лична за 2. множине, акузатив

si – повратна, датив, енклитички облик под чијим утицајем је данашњи пуни облик

koim – упитно-односна, инструментал, једнина

vqsem – општа, датив, мушки род, множина, понавља се у тексту при пута

ПРИДЈЕВИ

pryl}bodeinemq – поименичени, локатив, мушки род, једнина, одређени вид

gry[nemq – поименичени, локатив, мушки род, једнина, одређени вид

;lovy;qski – присвојни, номинатив, мушки род, једнина, одређени вид

bo/i – присвојни, номинатив, мушки род, множина, одређени вид

hristol}bivi – описни, номинатив, мушки род, једнина, одређени вид

wsve{eniQ – описни, номинатив, мушки род, једнина, одређени вид

---

zetqski – присвојни, номинатив, мушки род, једнина, одређени вид, понавља се два пута

mnogJe – номинатив, мушки род, множина, одређени вид

zetqskei – присвојни, генитив, женски род, једнина, одређени вид

;lovy;qskoE – присвојни, номинатив, средњи род, једнина, одређени вид

bo/qstv(qnQi) – описни, номинатив, мушки род, једнина, одређени вид, понавља се у тексту два пута

bogwl}bivomM – описни, датив, мушки род, једнина, одређени вид

zetqskomM – присвојни, датив, мушки род, једнина, одређени вид

bo/qstvqnemq – описни, локатив, средњи род, једнина, одређени вид

bo/J} – присвојни, акузатив, женски род, једнина, одређени вид, понавља се у тексту два пута

prypodobnago –описни, генитив, мушки род, једнина, одређени вид

bo/Je – присвојни, номинатив, средњи род, једнина, одређени вид

sveti – описни, номинатив, мушки род, једнина, одређени вид, понавља се у тексту два пута

bo/qstvqni – описни, номинатив, мушки род, једнина, одређени вид

srqbqskJe – присвојни, генитив, женски род, једнина, одређени вид

bo/qstvqnei – описни, генитив, женски род, једнина, одређени вид

bo/qstv(qn)wmq – описни, локатив, мушки род, једнина, одређени вид

zetqskago – присвојни, генитив, мушки род, једнина, одређени вид

svetwE – описни, номинатив, средњи род, једнина, одређени вид, понавља се два пута

svetago – описни, генитив, мушки род, једнина, одређени вид, понавља се у тексту два пута

svetemq – описни, локатив, средњи род, једнина, одређени вид, понавља се у тексту три пута

/ive – описни, акузатив, женски род, множина, неодређени вид

мrtve – описни, акузатив, женски род, множина, неодређени вид

pMstemq – описни, локатив, средњи род, једнина, одређени вид

pravovyrqnimq – описни, инструментал, мушки род, једнина, одређени вид

spasove – присвоијни, генитив, женски род, једнина, неодређени вид

svetomM – описни, датив, средњи род, једнина, одређени вид, понавља се у тексту три пута

sqtvoryno – описни, акузатив, средњи род, једнина,

malq – описни, номинатив, мушки род, једнина, неодређени вид

velikq – описни, номинатив, мушки род, једнина, неодређени вид

velike – описни, генитив, женски род, једнина, неодређени вид

male – описни, генитив, женски род, једнина, неодређени вид

sqvrq[eni – описни,номинатив, мушки род, множина, неодређени вид

bw/iE} – присвојни, инструментал, женски род, једнина, одређени вид

srbqske – присвојни, генитив, женски род, једнина, одређени вид

pomorske – присвојни, генитив, женски род, једнина, одређени вид

БРОЈЕВИ

У проучаваној повељи издваја се један број и то редни број у

---

облику номинатива, одређеног вида, мушког рода - prqvi.

ПАРТИЦИПИ

Велика је фреквентност партиципа, како активних тако и пасивних, а у тексту се издвајају сљедећи:

rykq{w(m)M, slave{ihq, posledME, postavqlenq, trM/dq[M, da}{omM, sqvr[ivq, porabo{en(o),rabwtanJemq, besharqnimq, MzimanJemq, prokletq, trqkletq, zavezanq(понавља се два пута у тексту), bMdM{i, hwte{imq, sqtvoryno, bilq, tegovi{a, dalq, pro;ihq, hote{eE, videvq, pisavq[a.

ГЛАГОЛИ

proslavl} – презент 3. лице множине

ispovemq – презент 1. лице једнине

ispovestq – презент 3. лице једнине

Estq – презент 3. лице једнине, понавља се у тексту осам пута

пostiditq – презент 3. лице једнине, понавља се у текту два пута

podqEtq – аорист 3. лице једнине

bQstq – аорист 3. лице једнине

predqstavl]Etq – презент 3. лице једнине

nastavitq – презент 3. лице једнине

trMditi - инфинитив

stvori – аорист 3. лице једнине

ima – презент 3. лице једнине, понавља се у тексту три пута

dava} – презент 3. лице множине

bMdMtq – презент у функцији футура за 3. лице множине

bMdetq – презент 3. лице једнине

Mstvwrytq – презент 3. лице једнине

Zapovedeti - инфинитив

prybivaEtq – презент 3. лице једнине

wbide – аорист 3. лице једнине

pomenM(E)tq – презент 3. лице једнине (множине)

imetq – презент 3. лице једнине

wbideti - инфинитив

pisahq – аорист 1. лице једнине, понавља се у тексту два пута

podqpisahq – аорист 1. лице једнине, понавља се у тексту два пута

Etq – аорист 3. лице једнине, понавља се у тексту два пута

postavi – аорист 3. лице једнине

postavi[e – аорсит 3. лице множине

(i)zberMtq – презент 3. лице множине

poidetq – презент 3. лице једнине

blagoslovitq – презент 3. лице једнине

bMde – презент у функцији футура за 3. лице једнине

postavlaEtq – презент 3. лице једнине

Mzme – презент 3. лице једнине

mol} – презент 3. лице множине, понавља се у тексту два пута

biti – инфинитив, понавња се у тексту два пута

videhq – аорист 1. лице једнине

te/ati – инфинитив

d(ahq) – аорист 1. лице једнине

stoi – презент 3. лице једнине

sM – презент 3. лице множине

te;e – презент 3. лице једнине

posade – презент 3. лице множине

sqmq – презент 1. лице једнине

te/e – презент 3. лице множине, понавља се у тексту два пута

hode – презент 3. лице множине

priklada} – презент 3. лице множине

tera} – презент 3. лице множине

wbladaEtq – презент 3. лице једнине

sMtq – презент 3. лице множине

pwdwbaEtq – презент 3. лице једнине

prilagati - инфинитив

davati - инфинитив

Mzimati - инфинитив

prydadwhq – аорист 1. лице једнине

prostиte – императив 2. лице множине

---

prosti – презент 3. лице једнина

НЕПРОМЈЕНЉИВЕ РИЈЕЧИ

Од непромјенљивих врста ријечи заступљени су везници, а у тексту се срећу сљедећи:

i (у тексту употријебљен 44 пута)

bo (у тексту употријебљен 2 пута)

nq (у тексту употријебљен 2 пута)

a{e (у тексту употријебљен 2 пута)

ili (у тексту употријебљен 6 пута)

ni (у тексту употријебљен 14 пута).

Сљедећа група ријечи су приједлози:

vq (у тексту употријебљен 9 пута)

wtq (у тексту употријебљен 11 пута)

na (у тексту употријебљен 3 пута)

w (у тексту употријебљен једнпут)

po (у тексту употријебљен 6 пута)

radi (у тексту употријебљен 2 пута)

kq (у тексту употријебљен 2 пута)

pred (у тексту употријебљен 3 пута)

M (у тексту употријебљен 16 пута)

Ou (у тексту употријебљен 2 пута).

sq, nq, nis, nadq.

Затим, срећу се и рјечице:

/e (у тексту употријебљена 5 пута), ne (у тексту употријебљена 8 пута), а amin и li (једанпут), da – потврдна рјечица у функцији везника (у тексту употријебљена 20 пута).

Различите врсте прилога су заступљене у тексту, а издвајају се сљедећи: donqde/e, tMzi,

gde ( у тексту употријебљен три пута), paki, meri, tM, nekoliko, MnMtrq, izvqnq, koude, wnamo.

ЗАКЉУЧАК

С обзиром на то да је текст настао у 13. вијеку, видљиве су разлике у односу на старе старословенске текстове. Неке од тих промјена, које се могу закључити из наведене морфолошке анализе текста су:

• 
  Изједначавање танког и дебелог јерна нивоу ортографије;
  
• 
  Извршен процес деназализације, гдје је, индиректном деназализацијом настало у, а директном, настало е. Може се примјетити у акузативу свих деклинационих врста гдје је прије био назал задњег реда, а сада је у, или у примјерима гдје је у коријену био назал предњега реда, писано је е ( \>у ,A>e);
  
• 
  Продире категорија живо-неживо, гдје је за живо акузатив исти као генитив, а за неживо акузатив исти као номинатив (ном. bogqген./аку. boga);
  
• 
  У тексту се издваја анафорска замјеница која од 14. вијека постаје лична за треће лице;
  
• 
  Од врста ријечи, поред везника, најзаступљеније су именице, затим замјенице, придјеви, па глаголи и партиципи.
  
  

ЛИТЕРАТУРА

ИЗВОР : Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae, Bosniae, Ragusii, Франц

---

Смотрите также файлы

• Введите название организации Введите название документа.docx

• Профильспециализация Управление проектами.docx

• Решение родителей поехать на Черное море.docx

• Российский государственный социальный университет Итоговый контроль по дисциплине Финансы организации.docx

• Перечень компетенций, ответственных по компетенциям, площадок проведения, ответственных за площадки vi открытого регионального чемпионата Молодые профессиональны (WorldSkills Russia) Московской области 2020.doc